Single-player igre, odnosno naslovi namenjeni igranju za jednog igrača, nude nešto što je u svetu onlajn gejminga ponekad teško pronaći: priliku da se potpuno izgubite u nekom drugom svetu. Neke vas vode kroz emotivne priče o porodici, prijateljstvu i osveti, dok vam druge daju slobodu da istražujete ogromne mape i sami odlučujete kuda ćete dalje. Portal Collider izdvojio je osam igara koje bi svaki gejmer trebalo da iskusi bar jednom, bez obzira na to da li je uz kontroler odrastao ili ga uzima samo povremeno.
8. A Plague Tale: Innocence (2019)
Francuska u 14. veku nije naročito prijatno mesto za odrastanje, a naročito ako pokušavate da zaštitite mlađeg brata od vojnika inkvizicije i ogromnih rojeva pacova koji preplavljuju sve pred sobom. Upravo se u takvoj situaciji nalazi Amicija, koja sa bratom Hugom beži kroz svet u kojem su opasnosti na svakom koraku. Dok se njih dvoje bore za opstanak, postaje jasno da je Hugova misteriozna bolest povezana sa neobičnom pošasti koja zahvata zemlju.
Igra studija Asobo ne oslanja se na neprekidne borbe i akciju. Mnogo je važnije šunjanje, izbegavanje neprijatelja i korišćenje svetlosti baklji kako bi se pacovi držali podalje. Upravo odnos između Amicije i Huga daje priči emotivnu težinu: ona na početku samo pokušava da ga održi u životu, dok se njihova avantura pretvara u mnogo složeniju borbu.
7. Marvel’s Spider-Man (2018)
Njujork je verovatno jedan od najzabavnijih gradova za istraživanje kada imate mogućnost da se između zgrada krećete pomoću paukove mreže.
U igri Marvel’s Spider-Man upoznajemo Pitera Parkera koji već osam godina živi kao Spajdermen. Nema ponavljanja njegove priče o poreklu, već odmah ulazimo u život iskusnijeg superheroja koji mora da balansira između svakodnevnih obaveza i borbe protiv kriminala.
Najveća snaga igre je kretanje kroz grad. Ljuljanje između nebodera osmišljeno je toliko dobro da i samo istraživanje Njujorka može da bude dovoljno zabavno, čak i kada nemate konkretan zadatak. Borbe kombinuju brze napade, izbegavanje udaraca i korišćenje mreže, dok se priča postepeno razvija kroz sukob sa Misterom Negativom i naučnikom Otom Oktavijusom.
Tu su i brojni detalji koji grad čine živim, kao i Majls Morales, koji se pojavljuje pre nego što je dobio sopstvenu igru. Rezultat je superherojska avantura koja uspešno spaja akciju, humor i ličnu dramu.
6. Tomb Raider (2013)
Lara Kroft je decenijama bila sinonim za hrabru arheološkinju koja bez mnogo oklevanja ulazi u drevne grobnice i opasne avanture. Međutim, reboot iz 2013. godine vraća je na početak i pokazuje kako je postala osoba koju gejmeri poznaju.
Nakon brodoloma na misterioznom ostrvu, mlada Lara mora da nauči kako da preživi. Umesto samouverene avanturistkinje, upoznajemo uplašenu devojku koja se prvi put suočava sa stvarnim nasiljem i smrtonosnim opasnostima. Ostrvom upravlja nasilno bratstvo Solarii, a Lara postepeno postaje sposobnija da se brani i suprotstavi svojim progoniteljima.
Priča o preživljavanju isprepletana je sa misterijom drevne kraljice Himiko, što avanturi daje i natprirodnu dimenziju. Igra je značajno promenila ton serijala: umesto naglašenog avanturističkog duha ranijih naslova, donela je mračniju i realističniju priču o nastanku heroine. Moto „Rađa se preživela“ ovde nije samo marketinška poruka, već suština čitave igre.
5. Uncharted 4: A Thief’s End (2016)
Natan Drejk se povukao iz sveta avantura i pokušava da vodi miran život. Međutim, povratak brata Sema, za kojeg je verovao da je mrtav, ponovo ga uvlači u potragu za blagom legendarnog pirata Henrija Ejverija.
Uncharted 4 kombinuje potragu za blagom, istraživanje, zagonetke i akciju sa pričom koja se ne bavi samo sledećom avanturom, već i cenom života koji je Drejk vodio. Nekadašnji lovac na blago mora da se suoči sa pitanjem koliko je spreman da žrtvuje zbog uzbuđenja koje ga prati čitavog života.
Studio Naughty Dog posebnu pažnju posvetio je animacijama lica, pokretima i dijalozima, zbog čega likovi deluju uverljivije nego u mnogim ranijim akcionim igrama. Završnica je posebno značajna jer zaokružuje Drejkovu priču i ostavlja prostor za emotivan pogled na nasleđe koje ostavlja iza sebe.
Ako volite avanturističke filmove u kojima se svaka sledeća scena pretvara u novu komplikaciju, Uncharted 4 pruža slično iskustvo, samo uz mogućnost da sami upravljate glavnim junakom.
4. God of War (2018)
Kratos je nekada bio simbol besa i osvete u svetu grčke mitologije. U igri God of War iz 2018. godine, međutim, susrećemo ga u sasvim drugačijoj ulozi: pokušava da bude bolji otac svom sinu Atreju.
Radnja se odvija u svetu nordijske mitologije, gde njih dvojica kreću na putovanje kako bi ispunili poslednju želju Kratosove supruge. Njihov odnos predstavlja srce igre. Kratos pokušava da sakrije svoju prošlost i nauči sina kako da preživi, dok Atrej postepeno otkriva istinu o svom poreklu.
Putovanje je ispunjeno borbama sa mitskim bićima, susretima sa bogovima i zagonetkama, ali priča često dobija prednost nad samom akcijom. Poseban detalj je kamera koja igru prati u jednom neprekinutom kadru, bez uobičajenih rezova između scena, što stvara utisak da se čitava avantura odvija pred očima igrača u realnom vremenu.
Tu je i Mimir, neobični saputnik u obliku glave koja govori, čiji humor ublažava ozbiljnost priče. God of War pokazuje kako i spektakularna akciona igra može da bude priča o roditeljstvu, odgovornosti i pokušaju da se prekine krug nasilja.
3. The Last of Us Part II (2020)
Malo je igara koje su izazvale toliko snažne i podeljene reakcije kao The Last of Us Part II.
Priča prati Eli, koja kreće putem osvete nakon što Džoel bude ubijen. Međutim, igra kasnije menja perspektivu i daje igračima priliku da upoznaju i Ebi, ženu koju su u prvom delu priče doživljavali kao neprijatelja. Takva odluka promenila je način na koji su mnogi igrači posmatrali priču i izazvala burne rasprave među fanovima.
Studio Naughty Dog namerno gradi situaciju u kojoj igrač mora da se suoči sa sopstvenim emocijama i preispita stavove koje je prethodno formirao. Ebi nije predstavljena samo kao protivnica, već kao osoba sa sopstvenim razlozima, gubicima i odnosima.
U svetu razorenom pandemijom, nasilje je svakodnevica, ali igra ne pokušava da ga predstavi kao jednostavno rešenje. Naprotiv, njena centralna tema jeste ciklus osvete koji proizvodi nove žrtve, bez obzira na to ko veruje da je u pravu.
The Last of Us Part II poznata je po visokom nivou produkcije, detaljnoj animaciji i snažnoj glumačkoj izvedbi. Ipak, njena najveća vrednost nije samo u tehničkom kvalitetu, već u spremnosti da ispriča priču koja igraču ne mora uvek da bude prijatna.
2. Red Dead Redemption 2 (2018)
Američki Divlji zapad krajem 19. veka polako nestaje, a sa njim i način života odmetnika koji su godinama bežali od zakona. U središtu ove priče je Artur Morgan, član bande Van der Linde, koja se raspada pod pritiskom sopstvenih odluka i promena u društvu.
Red Dead Redemption 2 nije samo vestern sa pucnjavama i pljačkama. To je ogroman, detaljno izgrađen svet u kojem život teče i kada igrač ne obraća pažnju na njega. Životinje se ponašaju u skladu sa svojim okruženjem, vreme se menja, a likovi imaju sopstvene rutine. Čak i obična vožnja konjem može da postane mala avantura.
Arturova priča postaje posebno snažna nakon što sazna da boluje od tuberkuloze. Suočen sa sopstvenom smrtnošću, počinje drugačije da posmatra ljude oko sebe, vođu bande Dača i život koji je do tada vodio. Odluke igrača utiču na Arturovu reputaciju i završetak priče.
Nakon glavnog dela, radnja se nastavlja kroz epilog u kojem preuzimamo ulogu Džona Marstona, junaka prve igre Red Dead Redemption. Time se dve priče povezuju u širu celinu.
Razvoj igre trajao je godinama, a njen ambiciozan obim pratio je i kontroverze zbog intenzivnog rada na projektu. Ipak, Red Dead Redemption 2 ostaje jedan od najupečatljivijih primera kako video-igra može da izgradi likove, atmosferu i svet kojem se igrači vraćaju dugo nakon završetka glavne priče.
1. The Legend of Zelda: Breath of the Wild (2017)
Kada se Link probudi iz stogodišnjeg sna, kraljevstvo Hajrul već je razoreno katastrofom. Bez sećanja na prošlost, mora da otkrije šta se dogodilo i pronađe način da zaustavi Ganona, pretnju koja je obeležila sudbinu čitavog sveta.
Ono što The Legend of Zelda: Breath of the Wild izdvaja jeste sloboda koju pruža igraču. Ne postoji samo jedan obavezan put kroz igru, niti morate da rešavate zadatke određenim redosledom. Možete da istražujete planine, šume, jezera i napuštena naselja, da otkrivate tajne ili da, ako ste dovoljno vešti, krenete pravo ka završnom obračunu.
Svet je izgrađen oko fizičkih pravila koja igrač može da koristi na različite načine. Vatra se širi kroz travu, vetar utiče na kretanje, metal privlači munje, a predmeti iz okruženja mogu da postanu deo rešenja za zagonetke i borbe. Umesto da vam igra stalno govori šta treba da uradite, ona vas podstiče da eksperimentišete.
Priča o princezi Zeldi, koja je tokom sto godina pokušavala da zadrži Ganona i zaštiti kraljevstvo, otkriva se postepeno, kroz sećanja i tragove koje Link pronalazi. Takav pristup omogućava da istraživanje bude jednako važno kao i glavni zadatak.
Igra je objavljena zajedno sa konzolom Nintendo Switch i često se navodi kao jedan od naslova koji su promenili očekivanja od igara sa otvorenim svetom. Gotovo deceniju kasnije, njen uticaj i dalje se vidi u načinu na koji drugi studiji osmišljavaju slobodu kretanja, istraživanje i interakciju sa okruženjem.
Zašto baš single-player?
Ovih osam igara pokazuju da video-igre mogu da budu mnogo više od takmičenja, brzih reakcija i osvajanja poena. Mogu da ispričaju priče o gubitku i odrastanju, da vas uvedu u svetove u kojima ćete poželeti da ostanete još malo ili da vas nateraju da preispitate odluke koje donosite.
Ponekad je najveći luksuz u gejmingu upravo to da možete da igrate svojim tempom, bez žurbe i bez potrebe da bilo kome dokazujete da ste najbolji.
